Nepravilno rukovanje instalacijom prirodnog gasa i trošilima ne samo da povećava potrošnju prirodnog gasa nego može prouzrokovati eksploziju i požar. Osnovno je da eksplozija po pravilu ne nastaje slučajno, već je ona isključivo posledica nestručnog i nepažljivog rukovanja od strane potrošača.
Nesvrsishodna primena trošila i loše rukovanje prouzrokuje i veću potrošnju prirodnog gasa od one koja bi bila dovoljna.
Evo nekih karakterističnih primera neracionalnog korišćenja sa kojima se svakodnevno susrećemo:

• Trajno držanje upaljenog plamena na pripalnim plamenicima (pilot plamenik), svih tipova protočnih aparata za pripremu tople vode, a u toku zimskih meseci i na pripalnim plamenicima sobnih peći.
• Držanje upaljenog plamenika na gasnom štednjaku ili rešou, a da se ne kuva nikakvo jelo.
• Upotreba maksimalnog plamena, iako je jelo već provrilo
• Kuvanje u posudama znatno manjeg prečnika od prečnika plamena na gorioniku,
• Dugotrajno pranje posuđa u tekućoj vodi iz gasnog protočnog bojlera.
• Pregrevanje stambenog ili poslovnog prostora, neadekvatnim korišćenjem gasnih peći.
• Nepodešenost plamena gasnih gorionika zbog čega dolazi do nepotpunog sagorevanja.
• Loše odabran tip gorionika za određeno ložište i domovodnu instalaciju.

Ima još mnogo sličnih primera neracionalnog korišćenja, gde se zbog ličnog nemara, neznanja i loših navika troše na oko male količine, ali ukupno gledano, radi se o velikim količinama gasa.
Iz napred navedenih razloga, svi korisnici moraju poštovati sledeće:

• Pri kupovini novog aparata odabrati takav koji će najsvrsishodnije odgovarati nameni
• Upoznati se sa tehničkim karakteristikama aparata koji daje potrošač.
• Naučiti praktično rukovanje novim aparatom od kvalifikovanih stručnjaka-instalatera i servisera, prilikom povezivanja aparata na instalaciju

U daljem tekstu vam skrećemo pažnju na neke od posledica do kojih dolazi kod upotrebe trošila zbog loših navika, ličnog nemara i neznanja.

Mnogi korisnici aparata trajno drže upaljene pripalne plamenike, jer vizuelno procenjuju da na njima sagoreva mala količina prirodnog gasa, međutim ova procena nije tačna. Većina kućnih aparata ima ugrađen pripalni plamenik koji troši 30 lit/čas prirodnog gasa, što znači da će godišnje potrošiti oko 200 m³ gasa. Ako se ovo preračuna na ukupan broj potrošača i iskaže u dinarima, to više ne predstavlja male količine gasa i sredstava. Ušteda na pripalnim plamenicima na 100.000 trošila obezbeđuje potrebne količine za 1.000 novih potrošača.

Gorionici gasnog štednjaka za kuvanje imaju ukupnu priključnu vrednost od 1,5 m³/h prirodnog gasa. Pravilnim upravljanjem količine prirodnog gasa za sagorevanje na gorionicima gasnog štednjaka postiže se ušteda čak od 0,5 m³/h prirodnog gasa. Zbog tih razloga potrebno je korisnika podsetiti na pravilno rukovanje gasnim štednjacima:

• Gasni gorionik na štednjaku ne paliti pre postavljanja lonca sa pripremljenim jelom
• Lonac sa pripremljenom hranom pokriti poklopcem, staviti ga na sredinu gorionika i tek tada upaliti gas
• Plamen podesiti na maksimalnu jačinu, ali tako da ne „liže“ izvan lonca
• Čim jelo počne da kipi, obavezno smanjiti plamen na takvu jačinu da jelo i dalje prokuvava, ali da se smanji potrošnja
• Koristiti ekspres lonac za kuvanje, jer štedi 50% energije
• Preporučuje se kuvanje u vatrostalnim posudama, jer ih nije potrebno otkrivati radi kontrole kuvanja
• Ne kuvati jelo u većoj količini vode nego što je potrebno, jer se uz utrošak vremena troši i znatno veća količina energije
• Uvek kuvati u poklopljenom loncu, jer je tako ušteda i do 1/3 gasa

Zajednička osobina svih protočnih aparata za pripremnu tople vode je ta da za 1 litar zagrejane vode, kod nominalnog učinika troše 4 litre prirodnog gasa. Svi protočni gasni aparati namenjeni su za kratkotrajnu upotrebu, tj. za rad od 2 do 15 minuta. Tokom jedne minute rada (zavisno od snage aparata) ovi aparati troše od 20 do 55 litara prirodnog gasa, što predstavlja znatne količine, zato svaka nepotrebna minuta rada ovih aparata prouzrokuje nepotrebne utroške prirodnog gasa. Ove aparate ne smemo koristiti za dugotrajno pranje i ispiranje posuđa u tekućoj, vreloj ili toploj vodi. Za tu svrhu dovoljno je 2 litre vrele vode ili 10 litara tople vode, koju aparat pripremi za 2,5 minute rada. Ove aparate u kupatilu treba koristiti namenski za pripremu tople kupke ili tuširanja. Za pripremu kupke aparat će za 5 do 15 minuta potrošiti 200 do 600 litara gasa, a pri tuširanju, što je racionalnije pripremiće dovoljno vode za 3 minuta pri čemu će potrošiti 80 do 120 litara gasa. Protočni aparat se ne sme koristiti za dugotrajno umivanje, pranje ruku, dugotrajno tuširanje i kupanje u tekućoj toploj vodi, jer se takvom upotrebom troši i do pet puta veća količina gasa. Kod ovih aparata neophodno je voditi brigu o njihovoj ispravnosti, u prvom redu izmenjivač toplote mora uvek biti čist, jer kod debljine naslaga kamenca od 0,5mm, smanjuje se prelaz toplote za 20%.