Prirodni gas predstavlja smešu gorivih i negorivih gasova. Osnovni sastojak prirodnog gasa je metan (CH4) čiji zapreminski udeo može da se kreće i do 98%. Ostali gorivi gasovi koji sa metanom sačinjavaju prirodni gas su viši ugljovodonici: etan (C2H6), propan (C3H8), butan (C4H10), pentan (C5H12). Negorivi gasovi su azot (N2) i sumpordioksid (CO2) koji predstavljaju balast prirodnog gasa.
Sadržaj inertnih gasova (N2 i CO2) u prirodnom gasu zavisi od nalazišta gasa i može biti vrlo različit. Najčešće je to nekoliko procenata. Povećanje sadržaja inertnih gasova u prirodnom gasu snižava mu toplotnu moć i poskupljuje transport.
Azot (N2) je bezbojan gas bez ukusa i mirisa, dok je ugljendioksid bezbojan gas sa slabo kiselim ukusom i mirisom. Male koncentracije CO2 u vazduhu (do 1%) ne ispoljavaju toksično dejstvo na ljudski organizam. Pri koncentraciji 4-5% primetno je jako nadraživanje organa za disanje. Koncentracija oko 10% CO2 u vazduhu izaziva jako trovanje.
Povišen sadržaj CO2 u prirodnom gasu usporava proces sagorevanja i pogoršava kvalitet sagorevanja prirodnog gasa usled čega dolazi do nepotpunog sagorevanja praćenog povećanjem sadržaja ugljenmonoksida (CO) u produktima sagorevanja. Sadržaj ugljenmonoksida u produktima sagorevanja je nepoželjan iz dva razloga. Prvo, ugljenmonoksid je otrovan gas, a drugo, to predstavlja gubitak toplote jer je ugljenmonoksid gorivi gas.

Prirodni gas ne sadrži kiseonik, ali on može dospeti u prirodni gas mešanjem sa vazduhom ili dimnim gasovima koji praktično uvek sadrže kiseonik. Prisustvo kiseonika čini prirodni gas eksplozivno opasnim. Zato se sadržaj kiseonika u prirodnom gasu strogo ograničava.

Upotreba prirodnog gasa omogućava korisnicima visok komfor življenja. Prirodni gas je energent koji je raspoloživ tokom cele godine, jednakog kvaliteta nezavisno od mesta potrošnje. Prirodni gas koji se isporučuje potrošačima ne sadrži pepeo niti druge čvrste primese, a sadržaj vlage je praktično zanemarljiv. Prirodni gas je univerzalni nosilac energije koji omogućuje modernizaciju i povišenje ekonomičnosti mnogih industrijskih procesa i tehnoloških postrojenja uz istovremeno znatno manje zagađenje okolne sredine.
Prirodni gas se lako meša sa vazduhom, ima veliku brzinu sagorevanja bez dima, čađi i čvrstih otpadaka.

Pri dobro podešenim uređajima za sagorevanje prirodni gas sagoreva jasnim i prozračnim plavičastim plamenom, zbog čega se često naziva „plavim“ gorivom.

• Plaćanje prirodnog gasa se vrši mesečno, nakon njegove potrošnje.
• Priključenjem na gasovodni sistem prestaju brige o transportu i skladištenju gasa.
• Nema problema oko paljenja i održavanja vatre, nema pepela, šljake niti nečistoća oko ložišta.
• Jednostavno održavanje i niski troškovi održavanja gasnih aparata.
• Znatno veća produktivnost rada pri dobijanju prirodnog gasa u odnosu na ugalj i naftu.
• Prirodni gas ne zahteva složenu i skupu preradu karakterističnu za tečna goriva.
• Pri sagorevanju prirodnog gasa dostižu se visoke temperature, koje omogućuju da se efektivno koristi kao tehnološko i energetsko gorivo.
• Odsustvo sumpora i njegovih jedinjenja daje prirodnom gasu posebnu vrednost naročito pri njegovom korišćenju za tehnološke i komunalne potrebe.
• Zbog odsustva u prirodnom gasu otrovnog ugljenmonoksida nema opasnosti od trovanja pri eventualnom isticanju gasa iz instalacije.
• Visoka toplotna moć prirodnog gasa omogućuje njegov transport i na velike udaljenosti.
• Pri korišćenju prirodnog gasa moguća je potpuna automatizacija procesa sagorevanja uz visoku produktivnost, ekonomičnost i povoljne radne uslove.
• Prirodni gas omogućuje značajnu intenzifikaciju rada raznih ložišta, peći, kotlova i drugih trošila uz smanjenje investicionih troškova.
• Pri korišćenju prirodnog gasa postiže se najviši stepen korisnosti raznih trošila.
• Primenom prirodnog gasa praktično se ne zagađuje životna sredina čvrstim ni gasovitim produktima sagorevanja.
• U savremenim uređajima za sagorevanje ostvaruje se potpuno sagorevanje prirodnog gasa uz minimalni višak vazduha, čime se postiže visoka efektivnost iskorišćenja prirodnog gasa za dobijanje energije.
• Pri sagorevanju prirodnog gasa moguće je održavati visok stepen korisnosti raznih trošila u širokom području opterećenja.
• Trošila prirodnog gasa imaju ređe zastoje u radu, manje eksploatacione troškove, manju sopstvenu potrošnju energije i duži radni vek.
• Vrednost prirodnog gasa raste i zbog mogućnosti njegovog korišćenja kao sirovine u hemijskoj industriji.
• Za korišćenje prirodnog gasa kod spoljnih instalacija potrebna je samo mernoregualciona stanica, sa pripadajućim cevovodima i armaturom, a to znači kraći rok izgradnje i manji investicioni troškovi.

Neutralan karakter atmosfere u ložištima metalurških peći ima u nekim slučajevima presudan uticaj na radni proces i kvalitet proizvoda. Slična situacija je u industriji stakla, keramike i građevinskog materijala