Da bi gas bio poslušan pomoćnik u domaćinstvu potrebno je poznavati ćudi gasa i znati rukovati sa aparatima za gas. Kao i kod električne energije, lož ulja, boca propan butana i prirodni gas zahteva pridržavanje pravila rukovanja i mera predostrožnosti.
Da bi shvatili koliko je gas opasan i koliko ga se treba bojati navodimo iskustva zapadnih zemalja koje imaju daleko veću tradiciju u eksploataciji.
Nesreće prouzrokovane gasom zauzimaju jedno od poslednjih mesta, zajedno sa nesrećama od udara groma. Procentualno to je znatno manje od nesreća prouzrokovanih el.energijom koje se i pored toga ni jedno domaćinstvo ne odriče.
Najčešći uzrok nesreća je nepravilna upotreba gasa i gasnih trošila, nestručne prepravke na unutrašnjim gasnim instalacijama i neispravne dimovodne instalacije.

Pored velikog broja nespornih prednosti u odnosu na druga goriva, prirodni gas ima i nedostataka, od kojih je svakako najvažniji opasnost od eksplozije.
Pod eksplozijom smeše gasa i vazduha podrazumeva se ekstremno brzo i nekontrolisao sagorevanje gasa praćeno zvukom pri čemu se front plamena širi brzinom 2000-3000 m/s. Eksploziju smeše gasa i vazduha može izazvati inicijalno paljenje ili dovod toplote spolja, ali samo kod koncentracije gasa između donje i gornje granice upaljivosti odnosno eksplozivnosti.
OSNOVNO JE DA EKSPLOZIJA PO PRAVILU NE NASTAJE SLUČAJNO, VEĆ JE ISKLJUČIVO POSLEDICA NESTRUČNOG I NEPAŽLJIVOG RUKOVANJA OD STRANE POTROŠAČA!

• eksplozivna smeša gasa i vazduha
• izvor paljenja

Ukoliko jedan od ova dva uslova izostaje ne može doći do eksplozije.

Opasnost od eksplozije je svojstvena svim gorivim gasovima kada su pomešani sa vazduhom u određenom odnosu. Prirodni gas sa visokim sadržajem metana (kakav se isporučuje potrošačima u našoj zemlji) ima donju granicu eksplozivnosti oko 5%, a gornju oko 15%, zavisno od sastava. To znači da je svaka smeša prirodnog gasa i vazduha koja sadrži od 5 do 15% prirodnog gasa eksplozivno opasna i može eksplodirati pri unošenju u nju plamena ili varnice.
Pri eksploziji usled trenutnog sagorevanja smeše gasa i vazduha oslobađa se toplotna energija i u zatvorenim prostorima pored porasta temperature, razvija se i značajan pritisak (7-9 bar). Visoka temperatura i pritisak uslovljaju razarajuće efekte pri eksploziji većih količina smeše gasa i vazduha, koji su praćeni velikim materijalnim štetama, a često i ljudskim žrtvama.
Utvrđeno je da se iz bezbednosnih razloga opasnost od eksplozije smeše gasa i vazduha mora blagoremeno signalizirati pri koncentraciji prirodnog gasa u vazduhu koja je jednaka jednoj petini veličine donje granice eksplozivnosti. Tako koncentracija prirodnog gasa u vazduhu od 1% (ili više) ukazuje na približavanje mogućnosti eksplozije i na neophodnost brzog preduzimanja mera za sprečavanje te opasnosti.
Pravovremena signalizacija o pojavi prirodnog gasa u vazduhu obezbeđuje se prisustvom u gasu jakog i karakterističnog mirisa, koji omogućuje da se on oseti znatno pre dostizanja eksplozivno opasne koncentracije. Za davanje takvog mirisa prirodnom gasu, koji ne poseduje sopstveni miris, dodaju se sredstva za odorizaciju (odoranti), tj. prirodni gas se zasićuje materijama oštrog i karakterističnog mirisa. (videti: Zašto se prirodni gas odoriše?)
S tačke gledišta bezbednosti treba istaći da se pri sagorevanju prirodnog gasa u produktima sagorevanja javlja ugljenmonoksid (CO2) ako je sagorevanje potpuno, a ako je sagorevanje nepotpuno i ugljenmonoksid (CO) koji može ispoljiti značajno toksično delovanje.
Ugljendioksid (CO2) koji nastaje kao produkt potpunog sagorevanja ugljenika iz goriva sa kiseonikom iz vazduha može u određenim uslovima predstavljati opasnost za čoveka. Tako, ako je sadržaj ugljendioksida (CO2) u vazduhu 1 do 2% dolazi do otežanog i učestalog disanja. Ako sadržaj ugljendioksida (CO2) dostigne u vazduhu 10% nastupa obamrlo stanje, a kod 15% nastupa smrt.
Pojava ugljenmonoksida (CO) u produktima sagorevanja kao posledica nepotpunog sagorevanja koje nastaje usled nedovoljne količine vazduha za potpuno sagorevanje ili lošeg mešanja gasa i vazduha, daleko je opasnija i nepoželjnija. Opasno delovanje ugljenmonoksida (CO) nastaje pri njegovim vrlo malim koncentracijama u vazduhu. Tako pri sadržaju CO u vazduhu do 0,04% dolazi do glavobolje i gubljenja daha. Pri koncentracijama 0,04-0,064 javlja se umor i nesvestica, a kod koncentracija 0,064-0,40 nastaje nesvestica i prestanak disanja. U slučaju da koncentracija pređe 0,40% dolazi do smrti u toku do 5-10 minuta. Zbog toga se sadržaj ugljenmonoksida u vazduhu strogo ograničava. Ograničavanje sadržaja ugljenmonoksida (CO) u vazduhu ima i ekonomsko opravdanje, jer je to gorivi gas donje toplotne moći 10200 kj/kg, odnosno 12750 kj/m³

Zaštita od eksplozije je neraskidivo povezana sa bezbednim korišćenjem prirodnog gasa. Najsigurnija metoda da se izbegne opasnost od eksplozije je da se spreči obrazovanje eksplozivno opasne smeše gasa i vazduha. To se postiže dobrom ventilacijom prostorija.

Glavne mere zaštite od eksplozije su:

• Mere koje sprečavaju obrazovanje eksplozivno opasne smeše i
• Mere koje isključuju mogućnost zapaljivanja smeše gasa i vazduha.

Po pravilu treba primenjivati mere koje sprečavaju obrazovanje eksplozivno opasne smeše i to prvenstveno prirodnu ventilaciju gde god je moguće realizovati. Iskustvo pokazuje da je sprečavanje obrazovanja eksplozivno opasne mešavine najvažnija mera zaštita od eksplozije.
Smanjivanje mogućnosti obrazovanja eksplozivno opasne smeše gasa i vazduha postiže se dobrom zaptivenošću gasnih instalacija. Pošto se idealno zaptivanje u praksi ne može ostvariti, pored ventilacije prostorija primenjuje se postupak detekcije prisustva gasa u određenoj prostoriji. Uređaji za detekciju mogu biti stabilni ili prenosni. Stabilni uređaji za detekciju reaguju automatski uključivanjem svetlosnog i zvučnog signala. Uređaji za detekciju reaguju kod koncentracije gasa u vazduhu oko 1%, što je znatno niže od donje granice eksplozivnosti.